Философију и теологију, каo два начина гледања битних проблема свијета, по Хјадегеру, треба дубље размотрити, не само вулгарним супростављањем ове двије као ума и објаве или као знања и вјере. Хајдегер ће као оријентир дати и формалну дефиницију науке које је ,,заснивајуће откривање неке увијек у себи затворене области бића, односно Битка, за вољу саме откритости ... и нужно постоје двије основне могућности науке: (1) наука о бићу, као онтичка наука; и (2) наука о Битку, као онтолошка наука, односно философија.“ Прве имају за тему ,,увијек неко предлежеће биће, које је увијек већ на извјестан начин откривено прије научног откривања“ и то су позитивне науке. Међутим, онтологија, као наука о Битку, мора премјештати поглед са бића, дакле, од бића ка Битку. У том смислу позитивне науке се разликују од философије не тек релативно већ апсолутно. У вези с тим Хајдегер као несуђени теолог ће рећи: ,,Теологија је позитивна наука и као таква отуда апсолутно различита од философије.“ За теологију постоји већ некако откривено биће као тема теоријског попредмећивања. Теологија, ношена повијешћу хришћанства које је врста егзистенције у вјери се јавља као ,,побожно разумијевајуће егзистирање у повијести која је објављена ... досуђена из вјере самој вјери и за њу.“ Теологија је наука вјере, наука о ономе што је у вјери откривено, о вјерујућем одношењу као побожности, егзистирајући је однос спрам Распетом, и она сама као наука проистиче из вјере, сама изграђује своју побожност. Отуд теологија и као историјска (систематска) наука. Но, Хајдегер напомиње да не постоји само историјска теологија већ иста и као практична дисциплина. Такође ,,теологија није спекулативна спознаја Бога“ каже Хајдегер. И ,,сва је теологијска спознаја у својој стварносној легитимности заснована на самој вјери, она из ње произлази и враћа се у њу.“ Ова њена специфична позитивност говори да је она самостална онтичка наука и као таква има свој однос према философији. Вјера не треба философију, али је треба наука вјере као позитивна наука, рећи ће Хајдегер, он види философију као онтолошки коректив за онтичке и изоловане појмове вјере. Гријех и кривња леже дубље, примарно су онтолошки одређени. Нит' се гријех рационално изводи из појма кривње. Философија је слободно себе-преузимање цијелог Ту-Битка наспрам теолошке побожности, али Хајдегер и поред тога предлаже једну сарадњу у смислу научне комуникације међу њима, између позитивно-онтичког и трансцендентно-онтолошког питања. Унутрашња је нужност самог научног проблема наспрам било које предности или владавине једног над другим. Себеосвјетљење је сопствене Бити или Суштине у философији.
Зид је дат за пролаз, прозори, врата краљевска, али има и замка (додато).
Из: Мартин Хајдегер, Пет расправа: ... Философија и теологија? (Загреб: Центар за друштвене дјелатности омладине РК СОХ, 1972)
Letindor (www.letindor.blogspot.com)
No comments:
Post a Comment