Kad je Mika otišao, ‘86. iza ponoći otvara se pismo s adresom na Dudu iz komšiluka, potvrđuje to pismo želju pjesnikovu da izmakne sitnim, ali bitnim, zamkama banalnih govora i štetnih posmrtnih slova:
Dudo,
Kad
me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu. A kad me pokopaju,
neka Janika Balaž ili Tugomir odsvira Piro manda korkoro. Niko ne sme da
mi drži govor. M. Antić
On tvrdi da će zauvjek Živjeti: ,,Ako
ti jave: umro sam - ne veruj to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da
ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag. I zato: ne
budi tužan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i čudno drag.
Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna. Uprkos
danima sivim kad vidiš neku kometu da nebo zarumeni, upamti: to ja još
uvek šašav letim i živim.”
Letindor
No comments:
Post a Comment