SANskr(i)t: Božinović Branislava

Biti moderan, ,,u trendu" i  ,,in", znači neizostavno znati engleski jezik. Ne znati da je engleski jezik najudaljeniji, a srpski jezik najbliži sanskritu, znači ne znati jedan od osnovnih uzroka nesklada između srpskog i anglosaksonskog načina mišljenja, pa verovati da on potiče od pre dva veka ili od dnevne politike koju vode imenom i prezimenom odrenene ličnosti. 

… treba dodati da je za razliku od starih semitskih pravila izostavljanja vokala u pisanom jeziku - pozajmica od Egipćana - sanskrtski pristup bio obrnut: prednost je data vokalima i glasu ,,h", kojima se ,,oživljavaju" po prirodi ,,mrtvi" konsonanti; svakom konsonantu imanentan je vokal ,,a", pa azbuku čine slogovi: ka, kha, ga, gha, itd; u cilju izdvajanja konsonanta, kosom crticom ispod nosača oznake za slog, ukida se vokal ,,a". Uz pomoć ove porodice reči biva jasnije šta je starim Arjama značila moć govora:

- Svet tišine i praznine: šunjam, sadrži potencijale koji se, na mahove, rasprskavaju u mnoštvo materijalnih obličja, najavljenih prvim artikulisanim slogom Aum, koji se i sam rasprskava u mnoštvo slogova, od kojih nastaju reči i govor. Spoznaja stvarnosti nije neposredna. Čula su prijemnici, um prerađuje i osmišljava čulne percepcije posredstvom jezika. Čula i um pripadaju materiji, oni su materijalni nosači duha čije je sredstvo izražavanja govor. Govor teče poput vode i neuništiv je. Da je uništiv, ne bi moglo doći do prvobitne artikulacije prvobitnog sloga, jer sve što nastaje, nastaje transformacijom nečega; nastajanje nečega ni iz čega nije moguće. Reči uobličene u smislene narativne celine mogu pričiniti veliko zadovoljstvo. Onaj koji spoznaje intuitivno, izražava se stihom. Intuicija je najmoćnije sredstvo spoznaje, njemu odgovara umetničko uobličavanje govora u stih. Skup stihova je himna. Prozna forma prepušta se laičkom opštenju; sa univerzumom i silama opšti se himnama. Rišije mudrac, nadahnuti vidilac istine i pesnik. Rg veda je svedočanstvo velikog pesničkog umeća i uzor kako se jedan moćan jezik može upotrebljavati na veličanstven način u cilju spoznaje istine. Zato je Rg-veda čuvana i sačuvana.

- Nekada je javno mnjenje kreirao pesnik poezijom, danas preovlađuje proza. Svetom dominiraju prozna dela mamutskih struktura za proizvodnju i disperziju laži. Poezija nema vek trajanja, na dnevnoj informaciji utisnut je rok upotrebe: jedan dan, ,,hitić dana". Guliver drži u šaci čopore Liliputanaca upućenih u naučne metode manipulacije ljudskom svešću i upotrebe ubojitih sprava. Ma kako da je sumanut cilj upravljačkih struktura. Gullivera & Co, Liliputanci, sve sam naučnik do naučnika, slugeranje, logički ga osmišljavaju, daju mu tzv. kredibilitet i čine ga mogućim, prave od njega ,,reality".

Pojam ,,razvoj" ima zavidnu učestanost u usmenoj i pismenoj komunikaciji savremenog sveta. Uz to se podrazumeva ,,neskršivi" biblijski koncept: jedan odsečak na usponskoj pravoj liniji, jedan početak, jedan kraj i nekoliko hiljada godina izmenu, sa zaključkom: ono što je došlo posle bolje je od onoga što je bilo pre. Vrlo je važno i poučno vršiti distinkciju izmenu pre i posle, jer se samo tako razmišljajući stiže do ,,nepogrešivog" zaključka da su monoteizmi, pogotovo ovi mladi, hrišćanstvo i islam, bolji od panteizama i politeizama, kao što je atomska bomba, nesumljivo, ,,bolja" od egipatske pumpe za navodnjavanje. Ako se, kojim slučajem, vreme ne ponaša po - bibliji - i - po - nama, nego ciklično, po-nekima - po-nama - prezrenim - bezbožnicima, alternativu ne treba uzimati u obzir, jer se njome dolazi do zaključka da se odavno presaldumilo preko planinskog vrha, pa se otada planinari nizbrdo. Uzgred budi rečeno, jedna od gornjih složenica pokazuje da se umesto reči mogu koristiti prsti, te da reč: muštikla, u RVK zvezdicom označena, nije nikakav turcizam, kao što je: štrikanje vrlo sumnjiv germanizam. 

Odkud toliko hrišćanskog čuđenja povodom ,,pojave" agresivnog mondijalizma? Zar on nije nastavak starozavetne netrpeljivosti i hrišćanskog prozelitizma? Niti je nov, niti je po prvi put na planeti - mondijalizam jeste monoteizam u najširem smislu reči. 

Višnu se inkarnira i silazi, avatarah, na zemlju. U obličju Krišne on u Bhagavad giti Ardžunu upućuje u ,,pravo stanje stvari":

,,Kad god zakon malakše,

o Bharata Pred naletom bezakonja,

ja se sam iz sebe uobličen, pojavljujem."

Indijske religije traže od čoveka individualni napor, trening tela, srca i uma, da bi se moglo stići do znanja kojim se postiže samooslobađanje za vreme ovozemaljskog života. Hrišćanstvo je imalo šanse da dosegne mnogo veće visine, ali to se nije dogodilo, jer su ga hrišćanski oci ukalupili u kod starozavetne matrice.

Nema dogovora, sporazumevanja i razumevanja između Istoka i Zapada, kao što nema pomirenja između dveju međusobno nespojivih doktrina spakovanih u korice biblije. I pored blistavog, ali jednostranog razvoja, Zapad ne razume Istok, niti može da ga razume, zato se prema onome što se ne razume i od čega se zazire primenjuje sila. Obilje fizičke sile protiv obilja duha zbog straha i slutnje o sopstvenoj duhovnoj inferiornosti. Duševna bolest, u narodu zvana ludilo. 

Zapadnog čoveka naučili su njegova religija, filozofija i nauka da je on posednik istine, otud toliko nesaglasja i laži. Tu su istina i identitet međusobno zavisni, pa niko ne sme da prizna da govori neistinu jer će ostati bez identiteta. Otud toliko nasrtaja entiteta na entitet. Tamo gde je čovek rano naučen da istina nikom nije dostupna i gde se samo Gajatri stih jednom stopom oslanja na istinu, pa se njime čovek obraća svetlosti da mu obasja um, mnogo je manje laži i tipično zapadnog ,,ja pa ja".

Hrist je stavio bližnjeg na prvo mesto, što je u sanskrtskoj gramatici uraneno pola milenijuma pre Hrista. Naime, kod promene glagola, prvo lice u sanskrtu je treće lice evropskih jezika. Prvo done on, ti i, na kraju, ja, a ne ,,ja pa ja", ti i on, na kraju. Isto je sa: oni, vi, mi, a ne: mi, vi, oni. 

… radi sticanja duhovne Slobode neophodno je iščupati se i izdignuti iznad satirućih okolnosti svakodnevice. Srbima istorija neprestano natura prvi, bukvalni smisao, pa se duhovni potencijali troše na ispravljanje davno iskrivljene i neispravljive ,,krive Drine". 

(Izvod iz knjige: Branislava Božinović, Rečnik srodnih sanskrtskih i srpskih reči)

Letindor (www.letindor.blogspot.com)