Otkrivanje vremena je taj mogući horizont svakog razumijevanja Bivstvovanja, vrijeme kao transcendentalni horizont. Mi nemamo nikakve garancije o postojanju progresa u vremenu koje nam kao uzrok povjesnosti omogućuje da se pitamo. Najviše značenje ili bivstvovani karakteri Tu-Bitka jesu ,,egzistencijali”, a ne kategorije, i oni su za Bivstvovanje, reći će Hajdeger. O kategorijama kao opštim karakterima, od Aristotela do Kanta, Hajdeger ne govori ništa. Pitanje o smislu Bitka je osnovno pitanje. Dva načina Bivstvovanja vidi Hajdeger: i čovjeka kroz egzistenciju, i prirodu kroz postojanje. Tu-Bivstvovanje je tako pomoćno pitanje na našem putu da se pitamo o Bivstvovanju. Hajdegerovo Tu-Bivstvovanje je uvijek neko ,,Ja”. Hajdeger takođe kaže i ,,Bivstvovanje u Svijetu” jer čovjek je kao čovjek uvijek u Svijetu. Za pitanje spoznaje za Hajdegera je Tu-Bivstvovanje i unutra i vani, poput života na samoj granici. Mi se možemo pitati samo za smisao Bivstvovanja onog koji spoznaje. I uvijek živimo s drugim, a ne sami. O tome više kod Levinasa.
Bivstvovanje i Tu-Bitak vrte u jednom mističnom krugu, čovjeku neodredivo. Horizont posmatranja je horizont vremena unutar kojeg se pojavljuje Biće, ono koje gleda. Bez ovog horizonta nema ni Bića u smislu Bivstvujućeg, mada se o Biću možemo zapitati i u jednom izvornijem smislu, ontološki gdje Bitak i Biće nisu isto.
Temeljni ontološki karakteri Tu-Bivstvovanja su: egzistencijalitet, fkticitet i propalost. Čovjek nije samo Bivstvovanje u Svijetu i briga, već je i Bivstvovanje ka smrti, i to svakodnevno Bivstvovanje ka smrti.
Mi ne možemo pitati šta vremenost jest’ jer ona nije Bivstvujuće, vremenitost nije, ona vremenuje. Nešto od ovog podsjeća i na Kantov transcendentalni karakter vremena i prostora koji se javljaju tek s postojanjem i preduslov su svakog postojanja, a da odvojeno negdje ne egzistiraju. Strukture Hajdegerovog vreena su ,,ekstaze”. Autentična vremenitost vremenuje iz budućnosti, ona budući bila tek budi sadašnjost kao prisutnost. Budućnost je dolaženje samom sebi u najvlastitije što čovjeku pripada. Razumjevanje s budućnošću je nastrojenost bilošću, propadanje sa sadašnjošću. U svojoj analizi povijesnosti, koja je u biti nepovijesna ekstaza prošlosti odnosi prevagu nad budućnosti.
Vratimo se samo za tren na početak: Pojam Bivstvujućeg još nam nije jasan, reći će Hajdeger, i ponovo treba pitanje o Bitku. A vrijeme? To jeste taj mogući horizont za bilo koje razumjevanje i Bitka uopšte. Prvenstvo je tog pitanja, reći će on, kao pitanje koje je palo u zaborav. Ovo pitanje odobrava i samu metafiziku. Problem nam je sa dogmom, koja je nastala već na podlozi staro-grčkih nalaza. Kaže se: Bitak je najopštiji i najprazniji pojam, i kao takav opire se svakom pokušaju definisanja. Prema srednjovjekovnoj ontologiji tri su glavne predrasude o Bitku i Biću:
1. Bitak je transcendens i opštiji od svakog rodnog pojma. Po jasnosti pojam Bitka je najtamniji;
2. Biće traži određenost pa se Bitak ne može shvatiti kao Biće i upravo ta nemogućnost definisanja Bitka nas još više podstiče na pitanje o istom;
3. Mi živimo u razumjevanju Bitka, a da nam je smisao istog sakriven no, i ova prosječna razumljivost ukazuje samo na nerazumljivost i našu predrasudu.
Pitanja nisu dobro postavljena, reći će Hajdeger, tamna su i neusmjerena pa treba ponovo da se postavi pitanje o Bitku. A svako zapitkivanje jeste i traženje, spoznavajuće traženje Bića u njegovoj egzistenciji i esenciji. Pitano valja nam dovesti i do pojma. Upravo to ponašanje nekog Bića zapitivanjem ima karakter Bitka. Unaprijed nas vodi ono traženo. Smislom Bitka na određen način mi već moramo raspolagati i uvijek se krećemo u nekom razumjevanju Bitka samo ako se pitamo, dok prije toga ne znamo. To je taj Hajdegerov horizont posmatranja koji pripada subjektu i vrmenski je. Otud pitanje vremena značajno je kod Hajdegera kao i kod starih filosofa, ili npr kod Avgustina.
Mi ne znamo koji bi to trebao biti horizont i samim tim imamo maglovito razumjevanje Bitka, odnosno ima taj fakt. Ova neodređenost zahtjeva razjašnjenje. Bitak je ono što određuje Biće kao Biće, ono na temelju čega je Biće, a sam Bitak Bića nije neko Biće . Iako će Hajdeger priznati da se Biće razmatra i s dubljih aspekata. Ono što je važno jeste da se na Bitak drugačije pokazuje nego li na Biće, i u pitanju o Bitku mi se pitamo i o Biću kojim nazivamo mnogo šta u različitom smislu. Biće je tako ono o čemu govorimo, što mislimo, prema čemu se ovako ili onako odnosimo, Biće je takođe ono što smo i kakvim smo mi sami. Bitak leži u egzistenciji i u esenciji. Ali s kojeg Bića nam valja očitati smisao Bitka? Mi sami moramo to da se pitamo i krećemo tako od sebe, kao Tu-Bitak. Dakle, Tu-Bitak je sam čovjek.
Letindor (www.letindor.blogspot.com)
No comments:
Post a Comment